Tržište rada, perspektiva raspoloživosti radne sbage u budućnosti
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 9 | Nivo: FABUS

 Buducnost u koju smo vec zakoracili...
Ekonomski odnosi se sve vise uspostavljaju izmedju trgovinskih blokova, a ne izmedju zemalja. I zaista, jedan istocno-azijski blok labavo organizovan oko Japana, bi mogao, kao paralela EEZ-u i Severnoj Americi, da se pojavi u toku ove decenije.
U proslosti, kad god bi se pojavila neka veca ekonomska sila, odmah bi usledili novi oblici ekonomske integracije ( npr. Multinacionalna kompanija koja je izmisljena sredinom 19-og veka – uprkos svemu sto su pre toga zagovarali Adam Smit i David Rikardo kada su se SAD i Nemacka prvi put pojavile kao glavne ekonomske sile.
Do 1913. god. ove multinacionalne firme su preuzele kontrolu nad mozda i vecom kolicinom svetske industrijske proizvodnje nego danas.
Zapad nece vise tolerisati protivnicke trgovinske metode Japana iz poslednje decenije – zid oko domaceg trzista da bi zastitio drustvene strukture i obicaje, plus jedan odlican proboj odbrane Japanske industrije ka svetskoj dominaciji.
Reciprocitet moze da omoguci bliske ekonomske odnose izmedju kulturno udaljenih drustava.
U savez
Kao drugo, poslovna preduzeca, ce se integrisati u svetsku privredu kroz saveze: manjinska ucesca, zajednicka ulaganja, istrazivacke i marketinske konzorcijume, partnerstva, subsidijarnog tipa ili u okviru specijalnih projekata, itd. Partneri nece biti samo druga poslovna preduzeca vec mnostvo ne privrednih institucija, kao sto su: univerziteti, zdravstvene institucije, lokalne uprave.
Ima nekoliko razloga koji su doprineli naglom ubrzanju ovog trenda:
◊ Mnoga preduzeca srednje velicine, cak i mala ce morati da postanu aktivna u okviru svetske ekonomije.
◊ Finansijski gledano, samo Japanci jos sebi mogu da priuste multinacionalne kompanije. Njihov kapital ih kosta oko 5%. Nasuprot tome, evropske ili americke firme sada placaju i do 20% za novac.
◊ Glavne snage ovog trenda usmerenog na stvaranje saveza su tehnologije trzista.
Trzista se brzo menjaju, integrisu, presecaju i preklapaju. Ni ona vise nisu odvojena ni udaljena.
Savezi, dok su potrebni, su sve samo ne laki. Oni zahtevaju krajnju i neuobicajenu jasnocu u pogledu ciljeva, strategije, poslovne politike, odnosa i ljudi.
Preobrazaj kompanija
Kao trece, preduzeca ce pretrpeti sve vece i sve radikalnije restruktuiranje u 1990im nego u bilo kom ranijem periodu. Jos od 1920. kada se prvi put razvila moderna privredna organizacija.
Preduzeca buducnosti ce postovati dva nivoa pravila: Pravilo broj jedan - radije selite posao tamo gde su ljudi nego ljude tamo gde ima posla. Pravilo broj dva – poverite spoljnim saradnicima, one delatnosti koje ne pruzaju mogucnost napredovanja, na visa rukovodeca i strucna radna mesta.
Velicina jedne korporacije ce do kraja nastupajuce decenije u strateskom smislu postati veoma vazna. Nema mnogo smisla reci da je “vece bolje” a “manje lepse” kao sto ni za slona, ni za misa, a ni za leptira ne mozemo da kazemo da su jedno u odnosu na drugo “ bolji” ili “lepsi”.

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturskiradovi.net 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: maturskiradovi.net@gmail.com